Dobrodošli na zvaničnu web stranicu
Preteča naše organizacije, i dalje aktivna, je neformalna Mlavska Vojska nastala da se spreči izgradnja najštetnijih malih derivacionih hidroelektrana na reci Mlavi 2018. godine.
Mlavska Vojska datira iz vremena ustaničke Srbije. Pod vođstvom Vlaškog vojvode Paulja Matejića, u redovima sastavljena zajedno od Vlaha i Srba i danas podseća na zajedništvo, bratske i dobre odnose ljudi sa ovog prostora, a tada usmerena u najvažniji cilj da stanovnicima ovog prostora i Srbije donese konačno oslobođenje posle viševekovne okupacijije Turske
Naši ciljevi
Otsustvo reagovanja državne administracije u interesu građana, institucija koje bi nas trebale štititi i visok nivo korupcije koja je postala najznačajniji resurs zlonamernih stranih kompanija sve više prisutnih u istočnoj Srbiji prinuđava nas da se od sredine 2024. organizujemo i otisnemo u šumu vršeći monitoring dešavanjima u Homolju i obaveštavanje javnosti i nadležnih, kao i pozivanje da državni sitem zaštiti zdravlje, interese ljudi, prirode i prirodna dobara.
Homolje je područije smešteno u istočnoj Srbiji između dva navionalna parka Đerdap i Kučaj-Beljnica ali i dva rudarska grda Majdanpeka i Bora. Odlikuju ga jako razvijena mreža potoka, površinskih voda i reka, a vrelo reke Mlave jedno od vodoizvorišta sa najviše potencijala u jugozapadnom delu Karpata; ubraja se među najčistije delove Srbije pri vrhu pošumljenosti i prisustva zaštićenih i međunarodno prepoznatih vrsta biljaka i životinja.
Glavin cilj Rendžera je da se spreči totalno uništenje usled pretnje od izgradnje rudnika kompanije Dundee, sačuvaju životi ljudi koji su stanovnici Homoljskog kraja, doline Mlave, prirodnih resursa koji ovaj kraj čine među najbogatijim u tom pogledu u Srbiji i područija koje je jedinstveno po svim svojim karakteristikama, ne samo u našoj zemlji već i šire.
Ostali podrazumevaju eksponiranje, prevenciju i borbu protiv ekološkog kriminala u svim varijantama.
Naši ciljevi
Otsustvo reagovanja državne administracije u interesu građana, institucija koje bi nas trebale štititi i visok nivo korupcije koja je postala najznačajniji resurs zlonamernih stranih kompanija sve više prisutnih u istočnoj Srbiji prinuđava nas da se od sredine 2024. organizujemo i otisnemo u šumu vršeći monitoring dešavanjima u Homolju i obaveštavanje javnosti i nadležnih, kao i pozivanje da državni sitem zaštiti zdravlje, interese ljudi, prirode i prirodna dobara.
Homolje je područije smešteno u istočnoj Srbiji između dva navionalna parka Đerdap i Kučaj-Beljnica ali i dva rudarska grda Majdanpeka i Bora. Odlikuju ga jako razvijena mreža potoka, površinskih voda i reka, a vrelo reke Mlave jedno od vodoizvorišta sa najviše potencijala u jugozapadnom delu Karpata; ubraja se među najčistije delove Srbije pri vrhu pošumljenosti i prisustva zaštićenih i međunarodno prepoznatih vrsta biljaka i životinja.
Glavin cilj Rendžera je da se spreči totalno uništenje usled pretnje od izgradnje rudnika kompanije Dundee, sačuvaju životi ljudi koji su stanovnici Homoljskog kraja, doline Mlave, prirodnih resursa koji ovaj kraj čine među najbogatijim u tom pogledu u Srbiji i područija koje je jedinstveno po svim svojim karakteristikama, ne samo u našoj zemlji već i šire.
Ostali podrazumevaju eksponiranje, prevenciju i borbu protiv ekološkog kriminala u svim varijantama.
Od suštinskog je značaja da poštujemo sav život koji nas okružuje
DUNDEE CORPORATION
Korporacija “Dundee” sa svojim sedištem u Kanadi, naravno, nema ni jedan rudnik u samoj Kanadi. Ova kompanija je svoje poslovanje obeležila sledećim: polovina bakarnog koncentrata koja dospevala u njihovu topincu u Namibji, Cumeb, dolazila je iz rudnika u Bugarskoj kog je Dandi takođe vlasnik i predstavlja jedan od najprljavijih te vrste.
Koncentrat je prepun “Arsena”, dobro poznat otrov koji kod velikog izlaganja uzrokuje kancer bešike i pluća i u procesu nakon topljenja otpadni ostaci se deponuju u Namibiji, što ima fatalne posledice po zdravlje lokalnog stanovništva (Bankwatch/2016), na istom mestu zaposleni kompanije je tragično izgubio život na radnom mestu dok je radio na održavanju postrojenja za preradu otpada (Namibia Economist/2020)
U Jermeniji, Kapan, 2014 godine radnik na poslovima bušenja u podzemnom rudniku strada od odrona-ECOLUR, 2023 u avgustu 23 radnika iz Cumeba su hospitalizovana zbog trovanja, koje je, kako se sumnja, bilo uzrokovano jalovištem arsena koje je zatrovalo podzemne izvore vode u Cumebu, od kojih snabdevanje meštana vodom zavisi (New Era Live)
Borba traje i trajaće
Šta se dešava Homolju
U poslenjih nekoliko godina projekti u domenu energetike, obnovljivih izvora energije i rudarstva obelodanjeni su za javnost i širi broj ljudi je sa njima delimično upoznat. Međutim, stvarni efekat ovakvih projekata na životnu sredinu, biljni i životinjski svet, zdravlje ljudi koji žive u blizini ovih područija, ne biva, verovatno namerno, istinito i potpuno predstavljen.
Uz ličnu sumnju i saznavši od stručnjaka kakva opasnost preti, nekolicina meštana Petrovca i Žagubice kreće udruženo u borbu protiv ove pošasti koja, u do danas neviđenom obliku, preti da uništi više nego svi ratovi do sada zajedno u vremenu mira.
Kanadska kompanija “Dundee” sa svojim projektom rudnika zlata na samom Crnom vrhu, Čoka-Rakiti, Dumitrovom potoku uz korišćenje Cijanida, projekti vetrofabrika od granice Bora i Žagubice i više njenih naselja do Petrovca na Mlavi i Gornjačkih planina. Cijanid je upotrebljen u vidu hemijskog oružija u Prvom svetskom ratu, brzo delujuća i veoma smrtonosna hemikalija, cijanid predstavlja stalnu pretnju kao oružje terorizma
Prvo, rudnik, samo u fazi istraživanja došlo je do zagađenja skoro svih šumskih potoka i zemljišta oko bušotina od strane kopmanije Dandi, uništenja šume da se instališu istražne bušotine, kradena je voda bez dozvola za potrebe bušenja, lokalno komunalno preduzeće ,,Belosavac” doprema pijaću vodu protivzakonito i uništena su staništa zaštićenih vrsta. Takođe je teškim metalima zagađen veći broj višedecenidkih porodičnih vodoizvorišta na Crnom vrhu zbog čega su meštani imali zdravstvene probleme, a njihove životinje stradale.
Vetrofabrika koja se trenutno gradi na međi Žagubice i Bora donela je štetu stotinama i stotinama hektara šume, bregovi i vrhovi planinskog venca sravnjeni su sa zemljom, a mesta gde gde ljudska noga nije kročila zauvek izmenjena i devastirana, stalni stanovnici, životinje svih veličina, gube staništa i ostali autentični ekosistemi zauvek su uništeni.
U 2024. godine podneto je više desetina prijava, policiji, nadležnim inpekcijama, pokrenuti su postupci pred sudskim organima Srbije i alarmiran komitet Bersnke knovencije saveta Evrope.
Kako možemo sačuvati Homolje?
Neophodno je da svi učestvujemo kako možemo da bi život opstao i nastavio da se odvija kako to traje vekovima u nazad i na tradicionalan način. Naš rad zavisio je do nedavno od ličnih, ne velikih, resursa koje smo imali na raspolaganju, dobre volje pojedinaca i manje grupe ljudi koji su na privremenom radu ili su zbog nepovoljnih ekonomskih uslova života bili prinuđeni da napuste Srbiju.
Da bi spasli ognjišta neophodno je da stanemo jedni uz druge, podržimo ovu borbu na načine koje možemo, slobodnim vremenom, donacijama, stvarima koje nam nisu više potrebne, a mogu koristiti ili novcem. Hvala Vam što se uzeli u obzir da pomognete, najmanja pomoć znači puno.
Ovde i na drugim platformama ćete moći da pratite sva dešavanja na Homolju, naše aktivnosti i ostala važna obaveštenja.
