Rendžeri istočne Srbije su 26. novembra 2025. godine u Petrovcu na Mlavi realizovali još jednu terensku aktivnost usmerenu na podizanje svesti o odgovornom odnosu prema prirodi. Na informativnom štandu, u samom centru, građani su imali priliku da preuzmu edukativni materijal i da se upoznaju sa ključnim vrednostima za koje se RIS beskompromisno bori: aktivno učešće zajednice u zaštiti prirodnih resursa, očuvanje biodiverziteta, briga o ekosistemima. Naš tim je skrenuo pažnju javnosti na to da održivost nije apstraktan koncept, nego konkretan skup odluka koje svako od nas donosi svakog dana.
Mini hidroelektrane – tiha pošast koja jede naše reke
Mini hidroelektrane predstavljaju jednu od najopasnijih ekoloških obmana poslednjih decenija. Umesto obnovljive energije koja štiti prirodu, dobili smo projekte koji omogućavaju da pojedinci zarađuju na štetu svih nas, uništavajući reke, obale, životinjske vrste i prirodni kapital lokalnih zajednica. Dovoljno je samo pogledati reku Mlavu, nekada živu, pitku, moćnu reku, danas pretvorenu u kanal, koji više liči na otpadni tok nego na prirodnu arteriju Homolja. Taj prizor nije posledica prirodnih procesa, već ljudske gramzivosti i besprizorne eksploatacije pod plaštom „zelene energije“.
Isti akteri, nove pretnje: vetroparkovi i rudnici pod zastavom “razvoja“
Investitori koji su devastirali vodotokove danas su među najaktivnijim igračima u realizaciji novih, jednako opasnih projekata, od vetroparkova do masovne eksploatacije mineralnih resursa. Sve to uz jasnu političku podršku, kako republičku, tako i lokalnu.
Na sceni je već Dandi, kompanija koja planira otvaranje rudnika na Homolju, što predstavlja jednu od, trenutno, najvećih ekoloških pretnji u Srbiji. Posledice bi bile razorne:
– degradacija doline Mlave,
– trajni gubitak prirodnih vrednosti Homolja,
– zagađenje voda i zemljišta,
– urušavanje kvaliteta života ljudi koji ovde žive generacijama.
I što je najopasnije, sve to je predstavljeno kao „razvoj“. Ne smemo zaboraviti suštinu: rudnik je kratkotrajna korist za korporaciju i uzak krug ljudi na vlasti, ali dugoročni gubitak za lokalnu zajednicu, poljoprivrednike, turizam, životnu sredinu i svaku buduću generaciju koja bi želela da živi od zdrave zemlje i čistih voda.
A prava vrednost budućnosti nije u iskopanim tonama ruda, već u onome što ostaje iza nas: zdrava hrana, čista voda, živi ekosistemi, očuvan biodiverzitet, ravnoteža prirode koja omogućava održiv razvoj.
To su resursi koji, kada se izgube, ne mogu biti obnovljeni ni za deset, ni za sto godina. To su temelji na kojima mogu da se razvijaju brojne održive delatnosti: poljoprivreda, turizam, tradicionalne proizvodnje, lekovito bilje, zanati, šumarstvo, pa i moderni zeleni biznisi.
Na kraju, pitanje je jednostavno:
Da li biramo kratkoročnu dobit za nekolicinu, ili dugoročnu budućnost za ceo region istočne Srbije? Mi biramo ovo drugo, jer naša zemlja, naše reke i naša deca zaslužuju bolje.
Rendžeri istočne Srbije ostaju posvećeni terenskom radu, partnerskoj saradnji i otvorenoj komunikaciji sa građanima. To je jedini put kojim se gradi pravedna i ekološki odgovorna budućnost. Pridružite nam se…
