Katastar rudarskog otpada predstavlja temelj svakog odgovornog sistema upravljanja rizicima u rudarstvu i on mora da sadrži sve deponovane količine, karakteristike otpada, poreklo, stanje lokacija i sve rizike po ljude i životnu sredinu. To je minimalni standard u modernim, funkcionalnim državama!
U Srbiji je ovaj katastar formalno „urađen“ 2020. godine, uz investiciju od 2,1 milion evra, od čega je 90% finansirala Evropska unija. Umesto obećane sveobuhvatne baze podataka, javnost je godinama imala uvid samo u osnovne informacije o 41 napuštenoj deponiji. Nije bilo podataka o aktivnim rudnicima, ni o količinama, nema karakterizacije, nema rizika, dakle, nema onoga što katastar čini katastrom.
Nakon prošlogodišnjeg istraživanja BIRN-a i upućenog zahteva za pristup informacijama od javnog značaja u vezi sa katastrom, i ti oskudni podaci misteriozno nestaju sa sajta Ministarstva rudarstva i energetike.
Iako je članom 164. Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima propisano da je Ministarstvo dužno da vodi katastar i u njega unosi sve relevantne podatke, na adresi koju oni navode: https://kro.mre.gov.rs/jkro/ – nema gotovo ništa. Nikakvih podataka. Nikakve baze. Nikakvih konkretnih rezultata za dobijena sredstva.
Da se ovde ne radi o „tehničkom problemu“, već o sistemskom „haosu“, potvrdila je i Državna revizorska institucija. U svom izveštaju iz 2022. godine utvrdila je da sistem upravljanja rudarskim otpadom u Srbiji nije efektivan, da ne postoji jedinstvena baza podataka, da se otpad odlaže bez važećih dozvola, kao i da se podaci koje rudnici šalju Ministarstvu dostavljaju na papiru, nepotpuni su, često netačni i niko ih ne proverava.
Ministarstvo, dakle, ni ne zna koliko se otpada proizvodi, gde se odlaže, koliko je opasan, da li postoji rizik od urušavanja, klizišta, curenja ili kontaminacije.
To je ne samo institucionalni pad sistema – to je direktan rizik po ljude, vodu, zemlju i zajednice. I sve se ovo dešava dok ista ta Vlada „uverljivo“ tvrdi da će budući rudnici raditi po „najvišim evropskim standardima“. A nisu u stanju da naprave ni osnovnu bazu podataka o otpadu, iako im je EU platila gotovo ceo projekat.
Ovo nije tehnički propust. Ovo je model upravljanja. Model neodgovornosti, nedostatka kompetencija, prikrivanja podataka, opšteg javašluka i verovatne – korupcije.
I zato poručujemo odlučno i bez zadrške: Nismo naivni, nismo neupućeni i nismo spremni da ćutimo. Jasno vidimo šta se dešava i nećemo dozvoliti otvaranje rudnika ni pod kakvim izgovorima. Ne po cenu zdravlja ljudi, ne po cenu prostora i resursa, ne po cenu budućnosti naše dece. Ne po cenu bilo čega.
Katastar rudarskog otpada – stranica koja ne daje nikakve informacije.
Interaktivna mapa – mapa na kojoj, kada korisnik klikne na ikonicu, prikazuje poruku: „Nažalost, došlo je do greške.“
