Dugorepa sova u Homolju: priroda u borbi sa rudarskim pritiscima

Tokom terenskog obilaska, naš tim u sastavu Žika Čenaković i Zoran Pankalujić je zabeležio prisustvo dugorepe sove (Strix uralensis), jedne od najređih i najlepših sova Srbije. Ovaj nalaz je posebno značajan, jer vrsta nije bila registrovana tokom prethodnih ornitoloških istraživanja ovog područja, što ukazuje da biološka raznovrsnost Homolja uveliko nadmašuje podatke prikazane u  studijama.

Dugorepa sova naseljava uglavnom nepristupačne šumske predele i predstavlja indikator očuvanosti prirodnog okruženja. Za gnežđenje bira stare, netaknute šume sa visokim stablima i obiljem mrtvog drveta. Najčešće koristi prirodne šupljine u starim stablima, dok retko zauzima gnezda drugih ptica.

Ali, dugorepa sova nije sama. Homolje je dom mnogim strogo zaštićenim i ugroženim vrstama čiji opstanak zavisi od kvaliteta staništa, stabilnosti ekosistema i odgovornog upravljanja prostorom (ris…).

Ove vrste  jasno zaštićene nacionalnim propisima i međunarodnim konvencijama koje je Srbija potpisala i ratifikovala. Obaveze koje iz toga proističu nisu formalnost, one zahtevaju očuvanje staništa i sprečavanje bilo kakvih aktivnosti koje bi menjale ekološke uslove u kojima vrste žive. Njihov opstanak nije samo pitanje prirodnih vrednosti, on je temelj ekološke ravnoteže i direktno utiče na dobrobit ljudi.

Biološko bogatstvo Homolja potvrđuje se i kroz dokumentaciju koja se nalazi pred Bernskom konvencijom o zaštiti divlje flore i faune i staništa. U žalbi br. 2022/06, podnetoj 20.10.2022. godine, navedena je mogućnost ozbiljnih negativnih uticaja rudarskih aktivnosti u Homolju i Bosilegradu: „Possible negative impact of mining activities in Bosilegrad and in the Homolje Mt. region (Serbia)“. Žalba je do danas imala više dopuna i trenutno ima status „Possible“.

Za proleće 2026. godine najavljen je terenski nadzor stanja od strane organa Bernske konvencije, radi neposrednog sagledavanja činjeničnog stanja.