Kao i primeri iz Bora i Majdanpeka, tako i iz Bosne i Hercegovine jasno pokazuju da je mehanizam isti, akteri su isti, a posledice, ako ne reagujemo, brzo će zadesiti i Homolje, Mlavsku dolinu, i bezmalo čitavu Srbiju.
Kako funkcioniše model jeftine eksploatacije prirode?
U Bosni i Hercegovini, gde su naknade za rudarenje drastično niže nego u Švedskoj, Velikoj Britaniji, Kongu ili Čileu, strani rudarski giganti ostvaruju ogromne profite. Građanima ostaju ekološki i društveni rizici, uništene šume, kontaminirana voda i razbijene lokalne zajednice. U Varеšu, britanska kompanija Adriatic Metals, danas u vlasništvu Dundee Precious Metals, eksploatiše srebro, zlato, olovo i cink. Uprkos upozorenjima stručnjaka, aktivista i lokalnog stanovništva, projekat se širi, a pritisak korporativnog lobija je jači od glasa građana, scenario koji zastrašujuće podseća na nas.
Ključni problem: priroda se prodaje za mizernu cenu
Podaci iz Bosne i Hercegovine pokazuju koliko jeftino se ustupa najvredniji resurs – prostor: naknada za istraživanje 0,076 EUR/m², minimalna naknada za eksploataciju 0,77 EUR po toni sirove rude, kasnije povećana na 2 EUR, jednokratna koncesiona naknada Zeničko – dobojskog kantona je smanjena sa 10.000 KM na svega 150 KM.
Zbog ovakvih uslova, strana kompanija dobila je pristup na 3.200 hektara šumskog zemljišta po ceni deset puta nižoj od realne, a to znači da ostvaruju ogromne profite! Samo prošle godine prihod od eksploatacije u Varеšu premašio je 27 miliona dolara.
U poređenju sa razvijenim rudarskim zemljama, rudarenje u BiH je neuporedivo profitabilnije, ali samo za kompanije. Pravu cenu plaćaju građani: gubitkom šuma, čistih izvora, biodiverziteta, zdravlja i održive lokalne ekonomije.
Zašto je ovo direktno upozorenje za Srbiju?
Jer se identičan model agresivnog planiranja i rudarenja već replicira u Srbiji. Dundee već godinama pokazuje isti obrazac duboko neodgovornog ponašanja, od ignorisanja zakonskih obaveza i potpunog zanemarivanja interesa građana, do netransparentnih ugovora, agresivnog i neprincipijelnog lobiranja i bahatog delovanja na terenu.
Još uvek imamo šansu, ako delujemo odmah
Ovo nije borba protiv razvoja, to je borba protiv modela koji razara prostor, iscrpljuje resurse i ostavlja osiromašene zajednice. Ako dozvolimo da se Homolje pretvori u „Varеš 2.0“, biće kasno. Moramo stati na put destrukciji, zaštititi prirodu, očuvati zajednice i dati primer kako razvoj može biti održiv, pravedan i dugoročno koristan za sve.
* Detaljnije o rudarenju u BiH možete naći ovde i na Instagramu.
