Ris nije slučajno na našem logotipu. Ova impresivna i neuhvatljiva vrsta predstavlja mnogo više od simbola, ona je ključni regulator ekosistema, pokazatelj zdravlja prirodnih procesa i životnih zajednica. Kao kišobran vrsta, ris (Lynx lynx) obezbeđuje zaštitu celom spektru drugih organizama koji dele isto stanište. Kada on opstaje, to znači da opstaje i priroda oko njega.
U Srbiji danas postoje dve ekološki i geografski odvojene populacije risa, karpatska i balkanska. Prema procenama karpatska populacija broji svega 40–60 jedinki i živi na istoku Srbije. Balkanska populacija je još manje brojnosti, svega 20-25 jedinki i obitava na jugozapadu i jugu Srbije. Ovakav stepen kritične ugroženosti rezultat je nestanka staništa, fragmentacije šuma, uznemiravanja, kolizija, krivolova i drugih antropogenih pritisaka.
Ilustracija
Zašto je risa toliko teško proučavati? Ris je izrazito tajnovita, oprezna, noćna životinja, što čini njegov monitoring izuzetno složenim. Zato je veoma značajan uspešni jednogodišnji monitoring risa „Riste“.
Rista je krajem 2022. godine pronađen povređen pored puta. Nakon adekvatnog oporavka u zoološkom vrtu u Boru, u februaru 2023. godine vraćen je u prirodu i pušten u Nacionalni park Đerdap.
Da bi se pratilo njegovo dalje kretanje, Rista je opremljen satelitskim odašiljačem, što je omogućilo stručnjacima sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu da ga prate u realnom vremenu i analiziraju njegove ekološke potrebe i ponašanje.
Izvod iz satelitskog treka Riste
I ono što se dogodilo je ključno za našu borbu:
Rista je vrlo brzo prešao i na Homolje i tu provodio dosta vremena (prva tri meseca).Njegovi podaci iz čitave godine aktivnog monitoringa pokazali su da je Homolje jedno od najvrednijih staništa za risa u Srbiji.
Podaci ne ostavljaju prostor za dileme i Homolje je esencijalno područje za opstanak ove vrste. Srbija nema luksuz da izgubi ni jedan hektar njenog staništa!
Rizici su ogromni i konkretni
Sprovođenje istražnih radova i najavljena rudarska eksploatacija u jezgru staništa risa podrazumevaju: seču šume, otvaranje pristupnih puteva, bušenja i geološke radove, intenzivno korišćenje vode i nastanak isplaka, buku, vibracije i trajno narušavanje prirodnih procesa. Takve aktivnosti direktno razaraju stanište risa, ali i kompletne hranidbene mreže i zajednice živog sveta Homolja. To nije nikakav razvoj, to je apsolutna destrukcija biodiverziteta, prirode i zdravlja lokalnih zajednica.
Zaštitimo risa – zaštitimo Homolje
A šta nam donosi zaštita risa u Homolju? Sačuvali smo: njegove šume, prirodne koridore, sve vrste koje žive pod njegovim „kišobranom“, prirodnu ravnotežu ekosistema koja direktno utiče na kvalitet života ljudi.
Zaštita risa je istovremeno zaštita prirode, ekonomije zasnovane na održivosti i dugoročne dobrobiti ovog regiona. Homolje mora ostati dom risu i svima koji zavise od njegove tihe, ali presudne uloge u ekosistemu. A time i nama.
